Drugarice i drugovi,

ovo je vjerojatno posljednje javljanje iz Ghenta buduci da cu, ako sve
bude u redu, krajen tjedna otic u Munchen na razgovor za Ph.D, a onda se
vracan doma.

Za pocetak tija bi nesto rec o izletu u Amsterdam. Stanica na kojoj smo se
tribali sastat je na skroz drugoj strani grada pa san dan prije otisa
vidit di je to. Kako san u zadnje vrime otkrija da iman izuzetnu sklonost

Kolege & drugovi,

evo da van kazen par rici o ovoj praksi. Ka sta san vec reka ode van se bave matematickim modeliranjem ljudskih organa. Ja radin s jednim profon koji se pak bavi arterijama. Prvo su me odveli u lab di san napravija ECG snimke svoje karotidne arterije( za kolege automaticare s FESB-a i ostale koji pojma nemaju, to van je vratna arterija) i mogu van rec da san fasciniran tin svojin zilama. Bas su, ono, baza... E, onda san dobija podatke indenticnih mjerenja radjenih na 65+ pacijentima sa srcanim manama. Te podatke obradjujen pomocu nekog komercijalnog softvera i kasnije ide statistika u Matlabu.  Uglavnom, slike su strava. Ima par stvarno bolesnih ljudi kojima zile pare ka prazna tuba paste za zube, GROOOZNOOOO. Poanta svega je da se srce i arteije mogu modelirati kao elektricna mreza s koncentriranim parametrima i na tome ja, ka ono, radin.

Drugarice i drugovi, krece nova sezona Vaseg omiljenog putopisa ‘ Zablude zapadne Evrope’.

Dakle, surova igra sudbine ovaj put me dovela na Sveuciliste u Ghentu, odnosno Laboratorij za hidrauliku. A, evo kako je to bilo.

Ovaj put san se odlucija putovat buson jer, ka ono, koji si ti to svjetski putnik kad ti put traje par sati. Prva veeelika zabluda. Krenija san buson u sridu u 10 ujutro, a dosa u Frankfurt u cetvrtak u 9 ujutro. Spava san malo i nikako, bus je bija pun Vlaja koji su hrkali ka Yugo kad ga zimi upalis. E, sad, u Frankfurtu ima dvi stanice di mozes izac, ja nisan zna na koju pa pitan ovog lika do sebe kome je to, navodno, bija 30. put da putuje Split-Frankfurt. Dakako, reka mi je krivo. Dakako, sofera je bolija qr@c za moju situaciju pa se mora sam snalazit.

I tako se moj boravak u oazi mira, znanja & pijanih vonabi znanstvenika pomalo blizi kraju pa pomislih dati vam jos jedan informativni mail, cisto da vidite kako je zaista tesko ful biti kul...

Pocnimo s francuskim party-em. Osim sta je bilo sira ka u prici pa si se moga posteno nabacat, ka ono, ovaj party je znacajan i po tome sta je vecina kolegica presla kvantnu barijeru.( Zbunjeno cesanje po glavi je dozvoljeno ) Naime, buduci da van je ovdi omjer Muzjaci : Zenke tek malo povoljniji nego na FESB-u, gotovo svi muski su odma prvi dan napali onih 10-ak zgodnijih kolegica. A, one da su tipovi grozni, da svi oce samo jedno, ... i nikome nista. Do francuskog party-a. Neznan zasto, al tu su vecer skoro sve pomolale. Dovoljno je da van kazen da su zvukovi u WC bili stimulativni:-))

Evo, vidin da se Zan javija vec tri puta, a ja tek jedan pa rekoh sebi, hajde da poravimo tu nepovoljnu statistiku.

Zadnje sta san spomenija bija je nizozemski party. E, to je bilo urnebesno. Svi su dosli u narncastom. Ja san nasa neku sponzorsku narancastu majicu na koj je s jedne strane pisalo NE ZNAM KUNG FU, a s druge, ALI ZATO RASTURAM KOMPJUTERE. Kako na CERN-u, fala Bogu, ima dosta Balkanaca(Bugara ima ki djubra po njivi) koji su to mogli razumit, masu ljudi je cilo vrime buljilo u tu majicu. Skoro niko nije gleda Taljanke pa su posizile. Onda mi je jedna upala da okle san i sve to. Ja njoj mrtav ladan odgovorin na taljanski sta ju je naprosto odusevilo. Pa smo se makli sa strane, cakulali i dogovorili da skupa idemo na posal, u ducan i tako to. Medjutim, bija je tu neki lik sta trza na nju pa su izbile neke trzavice. Ma, nema do Balkanaca . Kolega Francuz s kojin dilin kancelariju me odusevija. On ima neki fliper sistem, od jedne do druge, zum-zum pa sta bude...A, kad se ulije, ima isti naglasak ka Rene iz Alo, alo. Ma, koma.